Šahovskiklub Partizan

Ne postoje konkretni i pouzdani podaci koji potvrđuju vreme nastanka šaha. Na osnovu nekih legendi i zapisa može se zaključiti da je šah star oko 2000 godina. Izvorni podaci ukazuju na to da se šah igrao najpre u Indiji, pod nazivom „čaturanga“ i predstavljao je borbeni raspored indijske vojske, koju su sačinjavali slonovi, borbene kočije, konjica i pešaci. U sredini su bili kralj i vojskovođa okruženi svojim vojnicima, radi bolje zaštite.

Igru od Indijaca preuzimaju Persijanci u VI veku, a od njih zatim Arapi u VII veku. Kasnije, negde u IX veku, Arapi su preneli igru u Španiju pod imenom „šatranž“. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda.

U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca.

Španski šahista Lusena izdao je 1497. godine prvo štampano delo o šahu, a temelje savremene šahovske teorije postavio je francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre.

Bio jednom davno velik car Šeram, koji je hteo da nagradi „skromnog“ matematičara Sesu za njegovo otkriće šahovske table i rekao mu je da može da traži šta hoće. Sesa je rekao:

„Želim da mi date za prvo polje na ploči jedno zrno, za drugo polje 2 zrna, za treće 4, za četvrto 8, i tako za svako sledeće dva puta više zrna nego za prethodno polje.“

Car se iznenadio:

„Zar samo to? Nema problema, dobićeš svoju vreću pšenice posle ručka.“

No, carevi matematičari su računali dva dana, da bi dobili koliko zrna treba predati Sesi, i izračunali su da taj broj iznosi: 18 446 744 073 709 551 615. Car se zamislio, jer matematičari su mu rekli da njegove robne zalihe nisu dovoljne, pa da ih ima i sto puta više ne bi bile dovoljne. Car je mislio dugo i napokon je smislio. Pozvao je Sesu i rekao mu:

„Dragi čoveče, ja te ne želim prevariti ni za jedno zrno, pa ćeš ti svoju nagradu brojati zajedno s mojim slugama.“

Čuvši to, Sesi je postalo neugodno, pa se počeo izvinjavati da ima hitnoga posla, jer mu je sestra na drugom kraju zemlje pred porođajem, a muž joj je umro, našta se car nasmejao i dao mu bogatu nagradu, da širi glas svetom o milostivosti cara Šeramu.